Istorija Antivakcinalnog Pokreta – Osnovne Postavke Teorije Zavere

Istorija Antivakcinalnog Pokreta

Istorija modernog antivakcinalnog pokreta počinje sa Endruom Vejkfildom i njegovom studijom sa štelovanim rezultatima 1998. godine. Ipak, od prve vakcine protiv boginja koja je izmišljena još u 18. veku, vakcinaciju prate kontroverze. U ovom kratkom osvrtu pokazaćemo da se prigovori protiv vakcinacije gotovo nisu promenili za tih 200 godina, dok je medicina napravila neverovatan napredak u istom periodu.

Otkriće Vakcine

 

Edvard Džener, koji se smatra pronalazačem vakcine (iako je postojalo još nezavisnih istraživača koji su postigli slične rezultate), krajem 18. veka izumeo je vakcinu protiv velikih boginja. On je primetio da su ljudi koji su bili u kontaktu sa kravljim boginjama lakše preležali, ili se nisu ni razboleli od velikih boginja. Koristio je limfu zaraženih krava, koju je inokulacijom unosio u organizam pacijenta. Prvi pacijent, osmogodišnji dečak, je dobio temperaturu i osetio je slabost, ali bolest nije dostigla svoju punu snagu. Posle nekog vremena, Džener je dečaka doveo u kontakt sa velikim boginjama, bez ikakvih posledica – dečak je bio imun! Tako je Džener dokazao da je moguće izazvati lakši oblik bolesti kod pacijenta, što će ga učiniti imunim na teži oblik.

Začetak Prvog Antivakcinalnog Pokreta

 

Iako je veći deo populacije oberučke prihvatilo Dženerov metod, jer su ljudi krajem 18. i početkom 19. veka vrlo dobro znali koliko su opasne velike boginje, i tada je postojao otpor prema ovom metodu.

Najčešći prigovori protiv ovog metoda su bili religiozne prirode – nehrišćanski postupak, jer dolazi od životinje, pojedini su se pozivali na slobodu izbora, a neki su dovodili u sumnju poreklo same bolesti i opravdanost čitavog postupka (smatrali su da se ljudi razboljevaju zbog nečistoća u atmosferi!).

Dok možemo i tolerisati ovakve “argumente” ljudi koji su živeli pre više od 200 godina, zaista je tužno što danas slušamo bukvalno iste prigovore od modernih antivaksera.

I pored nezadovoljstva, broj vakcinisanih je rastao, ali je vlast procenila da će ubrzati borbu sa opakom bolešću tako što će proklamovati Zakon o vakcinaciji. To se i desilo, 1853. godine je vakcinacija postala obavezna za bebe stare 3 meseca, a dopuna zakona iz 1867. je dodala da svako dete staro do 14 godina treba biti vakcinisano, dodajući i kazne za odbijanje vakcine.

To je prouzrokovalo osnivanje Antivakcinalne Lige, a počeli su sa izdavanjem i razni antivakcinalni časopisi. Dakle, ono što se dešavalo u Velikoj Britaniji pre 160 godina, dešava se u moderno doba na Balkanu.

Lester je bio centar antivakcinalnih zbivanja, na jednom protestu je čak bilo 100 hiljada ljudi! Zanimljivo je da je u Lesteru buknula velika epidemija velikih boginja koja je trajala od 1892. do 1894! To je dovelo do opsežnih istraživanja posledica imunizacije i donesen je zaključak da je metod efikasan. Imate li deja vu?

Antivakcinalni Pokret

Moderni Antivakcinalni Pokret

 

Moderne kontroverze počinju sredinom 1970-ih, sa DTP (difterija, tetanus, pertusis – veliki kašalj) vakcinom. Ponovo je sve počelo u Velikoj Britaniji, svedočanstvima da DTP vakcina izaziva neurološka oboljenja kod dece. Javnost je podignuta na noge, za razliku od situacije iz 19. veka, sada je postojao i radio i televizija i šteta je brzo napravljena.

Jedino što je antivakcinalni pokret postigao su tri velike epidemije velikog kašlja sedamdesetih godina.

Na raspravu je stavila tačku velika studija koja je utvrdila da nema nikakve povezanosti između DTP vakcine i encelofalitisa, kao i da su nuspojave vakcine izuzetko retke, svakako neuporedivo ređe od posledica koje bi mogle da nastupe ako dete nije imuno na bolesti.

Samo 25 godina posle imamo Vejkfildovu studiju na 12-oro dece, sa friziranim rezultatima koja je isprva objavljena u Lancetu. Kada se utvrdilo da je Vejkfild falsifikovao podatke da bi dobio rezultat koji je želeo, a sve u cilju promocije svojih monovalentnih vakcina koje je patentirao neposredno pre svoje studije, Lancet je povukao studiju. Usledilo je desetine studija sprovedeno na više od milion dece (uporedite brojeve 1 000 000 i 12), koje nisu našle nikakvu vezu između autizma i MMR vakcine. Ipak, Vejkfild je uspeo od sebe da napravi mučenika koji smeta velikoj “farmakomafiji”, i antivakcinašima prosto ne vredi citirati činjenice – lako će ih već odbaciti kao “plaćeničke”. Najveća ironija je u tome što sam Vejkfild ne tvrdi da je vakcinacija loša – on samo želi da iz upotrebe izbaci MMR vakcinu i ubaci svoju monovalentnu vakcinu protiv malih boginja – dakle iz čistog finansijskog interesa, a ne zbog nekakvog opštog dobrobita.

Osnovni “Argumenti” Antivakcinaša

 

Antivakcinaši i danas, kao i pre više od dva veka, imaju vrlo slične argumente zbog kojih se protive vakcinaciji – vakcinacija razboljeva, ne štiti. Prirodni imunitet je bolji. Ne treba vakcinisati iz religioznih razloga. Vakcinacija sadrži opasne materije, poput žive.

Tu treba dodati i posebne “argumente” koji su posledica uticaja drugih teorija zavere i objedinjavanja u jednu, ultimativnu, čemu pojedini teoretičari teže – one su sredstvo kontrole rađanja/kontrole uma, u njoj su abortirani fetusi, i slične potpune besmislice u koje ipak pojedini iz njihovih redova čvrsto veruju.

Save

Save

Save

Save

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *